Emigrirao sam iz Srbije. Provalio sam i to da reči domovina i otadžbina uopšte nisu sinonimi: otadžbina je samo očeva domovina. Neko mudar reče… domovina je tamo gde mi je lepo. Možda i nema potrebe da menjam ime bloga? A možda više nema potrebe ni da pišem bilo šta. Jebem li ga. Alkohol, marihuana, koks, pisanje, masturbiranje… [...]
Arhiva za kategoriju ‘Pisma iz domovine’
Jedno psihološko istraživanje kazuje da je selidba najstresniji tip događaja u životu čoveka posle smrti člana porodice i gubitka posla. Ovo istraživanje je najverovatnije opšteg karaktera ne bavi se specifičnostima određenih događaja mada postoji nešto što je dosta strašnije od obične selidbe – to je na primer evakuacija. Na razne načine se može definisati evakuacija: [...]
Glavna fora u životu je motivacija. Ajnštajn je rekao… - Dajte mi oslonac, pomeriću Zemlju. Ukoliko ovu misao translatorno preslikamo iz ravni fizike u ravan psihologije dobijamo baš to: motivaciju. Nisam se brijao metar dana: nikada mi brada nije bila tolika u životu. Izgledao sam kao četnik pripravnik. Odlučio sam da ću da se obrijem [...]
Znam da je nepravilno reći celo vreme – nikad ne reci nikad, ali vreme nikad nije celo: kaže se sve vreme ako se ne varam mada pička mu materina… kako nije svo vreme? Ili može i jedno i drugo? Dilema se dodatno komplikuje prilikom izbora reči čija bi uloga bila kvalifikacija vremenske deonice: kako se [...]
Šunjao sam se po stanu uživajući u dokolici. Informisao sam se o novom mostu kod Ade Ciganlije i pristupnim saobraćajnicama trošeći nes kafu. Vlast brani tezu da je most revolucionaran, dok opozicija tvrdi da je to preplaćeni krš. Bliži sam tezi da je most revolucionaran iako mi se vlast gadi… bar koliko i opozicija. Novi [...]
Nije zdravo imati idola: ništa dobro ne može da izađe iz zaokupljivanja svoje ličnosti drugom. Kada ne bih mislio da je imanje idola nezdravo – moj idol bi definitivno bio Oscar Schindler. Oscar Schindler je bio Nemac, biznismen i član Hitlerove Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije. Pošto je Nemačka osvojila Poljsku 1939. godine, Schindler se preselio [...]
Doktor profesor primarijus gospodin Nadrkani mi je konačno dozvolio da skinem maramu ocenjujući stanje mog ramena sa „nije loše“ što bi na jeziku normalnih ljudi značilo „savršeno, gotovo je, zdrav si“. Zakazao mi je Nadrkani definitivno definitivnu kontrolu za nedelju dana. Medicinska sestra je rekla da se doktor samo zezao za ono đuskanje Makarene, ali… [...]
Rečeno mi je da je pored vežbanja povređenog ramena veoma bitan i odmor: zato sam se posle popodnevnog treninga i prosuo po krevetu u dnevnoj sobi roditeljskog stana. Neko je pozvonio na vrata. Keva je otvorila. - Dobar dan želim! Čuo sam glas svog dobrog prijatelja kog već godinama zovem Ludak. - Dobar dan, sine… [...]
Imali smo taktičku obuku tokom služenja vojnog roka – vežbali smo napad, odbranu i kretanje. Po kasarni se šunjala ekipa pasa lutalica: vojnici su ih hranili, a oni su zauzvrat bili zabavni i pametni. Izašli smo i tog jutra na poligon za taktičku obuku: trčali smo sa puškama, napadali nevidljive neprijatelje i branili se od [...]
U početku je bilo zajebano: teško sam se mirio sa tim da ću morati da učim da koristim desnu ruku. Šaka i lakat su funkcionisali, ali rame… nikako. Do pre dve nedelje sam bio mladić sa stotinama ambicija, želja i ciljeva, a sada mi je i primicanje čaše vode usnama vrhunski kompleksna operacija. Bog mi [...]
