Obavestili su nas pošteno još na samom početku o toj stvari
pojavi koja prati posao kojim se bavim
to je cena jebi ga
čovek postaje strašno zaboravan
short term memory odlazi u kurac
zato kolege i furaju blokčiće i sve zapisuju
oblepljuju zidove podsetnicima.
Neće to mene mislio sam ja
lupaju gluposti
a onda sam uhvatio sebe u par navrata
stvarno jebote
počelo je
zaboravljam totalno
pre neki dan sam se baš uplašio
dok sam leškario u krevetu popio sam dve limenke nekog soka
čvrsto sam odlučio da ne budem stoka
pored toga što je ispravno još se i rimuje
neću limenke da ostavim na stočiću pored kreveta odlažući bacanje za sutra ujutro
ima da ih bacim sada i odmah
ustanem iz kreveta
ali
limenki jednostavno nema.
Gde su u pičku materinu?
Pregledam stočić iza oko ispod kreveta
ma nema ih nigde
u zlo doba ih pronađem
u kanti za smeće.
Posvetio sam se ja odmah istraživanju ovog fenomena
verovao sam da je stvar plitka psihološke prirode
mnogo promena svakodnevno nove zemlje novi ljudi nove situacije
mozak se brani zaboravom odbijanjem novih informacija
ali je to samo delimično tačno
prema studiji koju sam pročitao
ljudima koji mnogo vremena provode u avionu
strada deo mozga za memoriju
cela priča je dakle uslovljena biološkim organskim razlozima
diskutabilno je i da li se po prestanku bavljenja ovom rabotom
čoveku vraća upotrebljivo pamćenje.
U panici sam zgrabio telefon
i pozvao iskusnog prijatelja mog Beograđanina
u kompaniji je godinama
taj je pola života proveo u avionu
sve tajne poznaje
- Hello?
- HALO!?
Zavapih.
- Ti si… šta ima?
- SLUŠAJ, JEL I TI ZABORAVLJAŠ STVARI KAO KRETEN? UPRAVO SAM…
- Čekaj trenutak samo da zatvorim vrata.
- Ajde.
10 sekundi kasnije.
- Evo me. Šta si me ono pitao?
Razmišljam nešto možda i to hronično zaboravljanje od kog uspešno oboljevam
i nije tako loše?
Šta čovek ima pametno i da pamti osim da li je ugasio ringlu?
I najjeftiniji laptop ima hard disk na koji staje više podataka nego što i jedan ljudski mozak može da upamti.
Naprotiv primećujem da memorija zlatne ribice ima i svoje prednosti
loše brzo zaboravljam
a lepom se uvek oduševim bez obzira koliko mi se isto to lepo puta ranije dogodilo.
Bitno je samo da ništa ne lažem ljude da ne ispadnem budala u društvu
ne mogu izgleda ni istine da popamtim
kako li bi tek laži sinhronizovao?
