„Pat je pozicija u šahu kada kralju nije zadan šah, ali ne postoji nijedno polje na koje bi protivnik mogao pomeriti kralja, a da kralj ne bude pod šahom i pri tome nije u mogućnosti pomeriti niti jednu drugu figuru. Takva partija završava remijem, odnosno podelom bodova.”
Imam prijatelje Kanađane Australijance Britance
drugačije oni posmatraju zemlju u kojoj živimo
od nas Srba
tumače ljude i dešavanja na samo njima svojstven način
u korenu svega je naravno jedan podatak
ime države čiji si državljanin.
Ovi moji prijatelji se lako sutra mogu vratiti u svoje države
pod najgorim mogućim okolnostima
šta im se može desiti?
Morali bi da rade u nekom kafiću baru prodavnici
dva ili četiri meseca dok se ne snađu
ili da se grebu za socijalnu pomoć
i eto ih već u novoj karijeri
na startu neke priče vredne pripovedanja.
Šta mi Srbi da radimo? Gde da se vraćamo?
Znam Srbe koji su ovde i više od 10 godina
pun im je kurac i novca i ovog nomadskog života i svih sranja
najrađe bi se vratili u Beograd, Novi Sad, Niš, Kraljevo ili Užice
sedeli u svom kvartu i uživali u zalasku sunca
ali ostaje jedno magično pitanje bez odgovora
KAKO?
Postali smo nesposobni za život na srpski način
ne znamo više da radimo za male pare
pojma nemamo kako se sklapaju te kombinacije
zaboravili smo kako je to plašiti se autoriteta političara gazda bezbednosnih struktura huligana
zevamo slušajući sve te priče na koje se loži naš narod
većina tih bitnih faca u Srbiji su za nas obične budaletine sa kojima ne bi znali kako da obavimo ni kurtoazni razgovor
ne umemo ljude da smatramo čudnim samo zato što se razlikuju od nas
zaglupeli smo jebi ga naviknuti na to da stvari funkcionišu
i da svako radi svoj posao
baveći se isključivo svojim životom bez uplitanja u neke velike problematike
geopolitike državna pitanja i zavere.
Kupujemo kiseli kupus po Frankfurtu i Cirihu
posle uz sarmu i švercovanu rakiju iz Srbije
ćutimo
organizujemo žurku
olupamo se uz narodnjake najgore
pa kuliramo na bazenu ili plaži lečeći mamurluk
i tako u krug.
Postoji tu ipak jedna žestoko olakšavajuća okolnost:
drago mi je što sam osamdesetih godina prošlog veka bio samo mali dečak
nesvestan sveta oko sebe
samim tim nesposoban i za formiranje nekih trajnih emotivnih veza i stavova
te decenije je umirao moj Beograd
dozvoljavajući mi da svaki drugi grad nazovem svojim.
