Ljudi su u ovoj državi poludeli za heftalicom i heftanjem:
prosto je nelogično nejasno kako jedna tako jednostavna sprava i jedan tako prost proces
uspevaju da očaraju impresioniraju i opčine ljude ovog podnevlja do tog nivoa.
Evropljani su tokom istorije donosili u ovu zemlju razne stvari
automobil kamion semafor kompjuter avion helikopter podmornicu
sve je to prolazilo sa manje ili više oduševljenja
ali kada je ovdašnji meštanin prvi put u ruke uzeo heftalicu
mislim da mu je nešto eksplodiralo u glavi
- TO JE TO!
ljubav na prvi pogled
bezgranično poverenje izmešano sa elementima obožavanja i idolopoklonstva.
Prvu platu sam dobio po potpisivanju ugovora još nisam imao tekući račun
pa mi je kompanija novac isplatila u kešu
otišao sam do blagajne potpisao papir i dobio – pet zaheftanih novčanica.
Stajao sam tako u neverici ispred šaltera sa zaheftanim novčanicama
na taj način trajno oštećenim
pitajući se koji kurac šta je ovo?
Kapiram ja brdo novčanica mnogo novozaposlenih i sve to
ali stavi u koverte pička mu materina ima toliko drugih rešenja.
Shvatio sam ipak da poenta uopšte nije u rešenjima već u čistom obožavanju heftalice kao takve
kada sam otišao da podignem svoj pasoš
ceduljica sa brojem mog dosijea je bila zaheftana za prvu stranicu pasoša
i to ne samo sa jednom onom kurcobocom nego sa dve.
Nisam bio jedini stranac koji je zbog toga odlepio
uložio sam oštar protest zbog upadljivo nepotrebnog ničim izazvanog stvaranja četiri rupice na mom pasošu
- Ljudi, bre… oštetili ste mi pasoš!
Skoro da sam mogao da vidim nadrkanog srpskog carinika sa mojim pasošem u rukama
- Kakve su ovo rupe? Šta si to radio sa pasošem? Jesi ti budala?
ali avaj tako je to ovde
možeš tražiti kakav god obrok sve religije su dobrodošle boja kože je totalno nebitna
ljubav možeš da deliš i putem guze
sve možeš da tražiš i zahtevaš
osim da ne heftaju stvari koje imaju veze sa tobom:
to je jedino obavezno i podrazumevano.
