Pizdeo sam čitavog života na roditelje zbog njihovih pogleda na državu račune i dokumente
još od zajma za privredni preporod Srbije
šta god da država propiše
koje god nelogično sranje za koje se iz aviona vidi da ne može da zaživi
pa sve rak raka u guzu da pojebe
ali eto njih lepo skockanih ispred šaltera prvi
da izmire svoju obavezu prema državi
da mogu mirno da spavaju
pošto bi inače vrlo nemirno spavali.
Otac je prednjačio u toj igri poštujmo državu i njene degenske propise
uvek bi se žestoko ljutio na mene patio iznutra JEBOTE duboko i iskreno
kada bih psovao tu istu državu i njene propise.
Majka bi me žestoko zbunila svaki put kada bi potpuno van konteksta
ponesena nekim svojim unutrašnjim porivima asocijacijama odvalila glupost
da sam isti otac iz mlađih dana.
- Šta je tu isto? Ja sam NORMALAN!
Lična karta u ovoj zemlji do skoro uopšte nije bila obavezna
retko ko je i furao ličnu kartu postoje drugi dokumenti
a onda je država propisala da svako sa ovdašnjim prebivalištem mora da izvadi ličnu kartu
izdajući rok do kog se taj posao mora završiti.
Što se mora nije teško
da ipak ne prođe sve tako jednostavno
država je izdala novi proglas
retroaktivno skraćujući rok za vađenje lične karte bez kaznene nadonkade
iz nekog čudnog fazona:
ko je predao za ličnu kartu do Nove godine – nikom ništa
a ko je predao posle Nove godine – ima da plati za svaki dan novodefinisanog zakašnjenja cifru tu i tu
uz olakšavajuću okolnost da se na ime ovog zakašnjenja maksimalno može naplatiti cifra ta i ta
znači ova nadoknada može da se naplati samo u visini od pedeset dana zakašnjenja
posle toga je isti kurac da li si zakasnio još dva dana ili osam meseci.
I meni je to malo bilo nelogično jebeš ga
čak i moj drugar sa sela livada desno od moje inače autolimar po profesiji pouzdano zna
pričali smo baš nešto na tu temu pre nego što sam otišao iz Srbije
da se zakoni ne mogu primenjivati retroaktivno.
Zakoni nekako valja da su u fazonu OD SADA ima da bidne ovako ili će da se desi to i to
nije baš normalno da zakon veli KO NIJE OD ONOMAD onako ima da bude ovako.
I pobunili se ljudi
дигла се кука и мотика
kakav je to način? kurac ću i da vadim ličnu kartu! mogu da mi ga posisaju retroaktivno!
gledam ljude i ne verujem
sikću i brekću
debeli i spokojni obučeni u skupa odela voženi najboljim automobilima i avionima
namazani najkvalitetnijim kremicama
masirani maženi paženi
pizde na državu zbog ovog jednokratnog nameta
te suštinski gledajući – cifrice koja ništa ne menja.
Sinulo mi je konačno
i podelio sam to sa prijateljem.
- Idem SUTRA da predam za ličnu kartu!
- Što baš sutra? Isto ti je da li ćeš sutra da predaš ili za dva meseca, jer…
- Ma znam, al’ idem SUTRA!
- Bolje sačekaj, vidiš da se bune ljudi, možda i ukinu…
- MA SUTRA!!!
- A što?
- Da doživim JEDNOM da me i OVA država pokrade. Sutra je šansa za to, ko zna kad će biti sledeća?
