Šetao sam se tokom radnog vremena razmišljajući zašto nam bre kompanija tako tvrdoglavo
ne dozvoljava da dremamo na poslu
kad nema posla realno?
Baš bih bacio kljuc sada neopisivo slatko.
Birokratija vlada ovim svetom
i sada ja moram da se šetam da ne bih zaspao
gde je tu smisao?
Jedna žena je digla ruku i mahnula mi
kao psa da zove
ide mi na kurac ovo nevaspitanje
toliko je načina na koje se može dozvati čovek…
- Sir…
Rekla je žena tiho jedva čujno
pa sam odmah refleksno primakao uvo njenim ustima
- …I think… I’m going to faint… soon.
Eto meni odgovora na sva postavljena pitanja adrenalin me je spucao momentalno
nije mi se više spavalo
moja prva intervencija iz oblasti prve pomoći ovde
jedini sam član ove ekipe koji do ovog trenutka nije imao akciju ovog tipa
DO JAJA.
- Madam, I’ll be back in 10 seconds!
Slagao sam je – vratio sam se posle 8 sekundi:
otrčao sam do telefona da pozovem pomoć i u povratku zgrabio bocu sa kiseonikom i masku
jedna je stvar i procedura kada se čovek već onesvesti komplikovano to ume da bude jako
a sasvim je skroz druga stvar ako je još pri svesti.
Povezivao sam masku sa bocom stvorio se tu i kolega senior kog sam upoznao sa situacijom
zajedno smo naizmenično postavili nekoliko kontrolnih pitanja gospođi
i dobio sam odobrenje da gospođu nakačim na kiseonik
kolega senior je zatim otišao nazad da dežura pored paketa prve pomoći
obavestivši me da ga momentalno pozovem ukoliko se bilo šta dogodi.
Objasnio sam ženi brzinski ali jasno šta nameravam da uradim i kako
postavio sam joj masku na lice:
stoprocentni kiseonik je jurnuo ka njenim bronhijama.
Lepo sam đuskao pod pritiskom dešavanja sve po proceduri pružanja prve pomoći
sviđa mi se kako delujem u incidentnim situacijama
jasno je ipak odmah bilo da se ne lažemo da nije reč o nekom ozbiljnijem slučaju
pitanje je kako bih reagovao u slučaju srčanog udara ili na primer nekog otvorenog preloma krvarenja
zato valja neprestano čitati podsećati se i najbitnije – vežbati.
Takvi su jebi ga ljudi kada im pozli to je psihologija učili smo o tome
ili se uspaniče pa dramatizuju situaciju nepotrebno
ili im odmah bude kao bolje pa ih napada neki neobjašnjivi stid nelogična sramota
što su uopšte zvali pomoć iz fazona šta ja smaram ovog čoveka ovde kao da sam penzioner neki
pa žele da prekinu terapiju i izvine se
a istina je uvek negde između.
Pitao sam posle nekog vremena gospođu kako joj je
krenula je da skida masku da bi mi odgovorila
nežnim ali direktnim pokretom ruke sam zadržao masku na njenom licu
objasnivši joj da na moja pitanja može odgovarati palcem
ukoliko podigne palac na gore znači dobro je bolje
ukoliko postavi palac u vodoravan položaj znači isto je možda ne znam
ukoliko spusti palac na dole znači onesvestiću se ipak lošije je plašim se.
IH koliko se stvari palcem može ispregovarati – palac je posle srednjeg izviđača definitivno najinteresantniji prs’.
Uočio sam tendenciju osmeha pod maskom
gospođa je podigla palac na gore.
- Excellent, Madam! Just relax… take your time. You are doing great.
Govorio je priručnik prve pomoći iz mene
bitno je u ovakvim situacijama samo ostati pozitivan
ne koristiti fraze poput you will not die nego you will be fine
samo je u matematici pozitivno negiranje negativnog.
Seo sam na patos pored gospođe
i kulirao.
Do mene je došla koleginica Hrvatica neopisivo slatka i mudra ali zauzeta
i sela preko puta mene u turski sed.
- Bok!
- Bog ti pomogao!
- Priča Senior tamo da si zvezda, spašavaš silne neke žene, pa sam došla da ti pravim društvo.
- To je tako slatko! Hvala ti.
- Mogu i da te zamenim kad se umoriš?
- Ja sam nezamenljiv.
- Uh uh uh… muškarčina si ti neka.
- E objasni meni muškarčini jednu dilemu… misteriju koja me muči…
- Kaži?
- Zašto se sve devojke u našoj kompaniji dele na devojke koje imaju dečka i devojke koje nisu slatke, zanimljive i pametne… kao ti?
- Tebi je to dosadilo neobavezno jebanje, pa bi da te neka dama čeka doma i sprema ti večere i ručkove… i ti njoj posle da uzvraćaš istom merom? Osjećanja želiš, šta?
- Ma pusti ti šta ja želim… mene zanima… što ti imaš dečka?
- Hahahahaha… imate vi Srbi jednu izreku za to… čekaj da se setim…
- Ajde, seti se.
- Kasno Marko na Kosovo stiže? Jel to?
- To je.
- A što kažete baš kasno MARKO na Kosovo stiže? Što nije… Milan ili Dragan?
- Kakvi bre Milani i Dragani? Reč je o MARKU KRALJEVIĆU, razumeš?
- Kužim. A tko je on?
- Pitaš me… KO je MARKO KRALJEVIĆ?
- Jel proveravaš ti stanje ove žene?
- U jebote… MADAM???
Žena je opet podigla palac na gore.
- Thank You! Elem… Marko Kraljević… jebote…
- TKO JE ON?
- On je srpski nacionalni heroj… vitez!
- Aha. A po čemu je on… poznat?
- Po tome što je voleo da loče vino sa majkom, a onda pošto se urolja sa roditeljkom da uzme ralo i volove i ore autoputeve… ceste, kužiš? I onda naleti ekipa Turaka i opasno se iznerviraju što Marko ore drumove, ali ih Marko tu razbaca kao budale, pocepa ih k’o svinja mas’an džak, izotima ih za to blago koje su ovi furali sa sobom, vrati se gajbi, majci da te pare i sedne za kompjuter, ukonektuje se na Internet i CHATuje… eto, po tome je poznat.
- Ukonektuje se na Internet i… CHATuje?
- Da… poznato je da je Marko Kraljević prvi CHATovao… ima stih… kaže „stade majka Marku besediti, ostavi se sinko CHATovanja, jer zlo dobra doneti neće“.
- Ništa ti ja ne kužim šta si mi ti sada sve ispričao, ali zanimljiv si. I volim beogradski akcenat.
