Oguglao sam ja na to
više se i ne uzbuđujem
mislim da ni grimasu ne menjam
dok prisustvujem nekoj neverovatnoj sceni
moj pravoslavni mozak pokušava da pronikne u srž tog misterioznog dešavanja
АЈ’ САД ДА ВИДИМ КОЈИ ЈЕ ОВО КУРАЦ
želim saznati uzrok i objasniti proces logički
ali često to nije tako jednostavno.
Bilo kako bilo, iznenađenja povika neverice
nema više
na mom licu se nahvatala neka flegmatičnost
intenzivna postojana snažna
sve mi je nekako može a i ne mora
lepo bi bilo da saznam zbog čega je zašto kako kuda i odakle
ali nije nužno lepo se može živeti i bez toga.
Eto, da odem sutra na Novi Zeland ili u Argentinu ili na Aljasku
i da u hotelskoj sobi zateknem Borisa Tadića kako beskrupulozno tuca Angelu Merkel
mislim da bih se samo bez komentara vratio do recepcije
i tražio sobu koja nije zauzeta.
Ajde još bih i Borisa kako nasrće na Angelu u mojoj hotelskoj sobi i mogao da objasnim
ali ono što sam doživeo kada sam se vratio iz Afrike u rođeni apartman
i ne tako lako.
Otvorim vrata svoje sobe uđem
a po podu i po svim stvarima
naslaga prašine
i to ne ono sitna prašina iz fazona nije čišćeno skoro
nego prašina bre koja bi se u nekom beogradskom stanu dogodila tek pošto se obezbedi uslov
da u isti niko nije ušao bar 30 godina.
Ajde sad budi pametan da te vidim.
Krenem ja standardno da postupam po check listi za vanredne situacije.
Da li sam opet pogrešio zgradu i apartman?
Nisam.
Da li sam pio skoro neka alkoholna pića u žestoko originalno neumerenim dozama
ili konzumirao kakve druge psihoaktivne supstance koje snažno mogu delovati na percepciju tokom narednih dana?
Nisam.
Dobro, da li sam popio bilo šta u nekom sumnjivom klubu kafiću baru pa su mi spajkovali piće?
Ne.
Pređem prstom preko stola a ono prašinčina jebote moja majka bi se onesvestila odmah da ovo vidi.
Da li tri dana u Africi traju kao pedeset i osam godina u Aziji?
Možda.
Nemam hrabrosti da pokucam na cimerova vrata da ga pitam za rešenje ove misterije
šta da radim ako mi otvori njegov unuk uplakan i kaže mi da se deka ipak nije izvukao?
A onda skontam…
ostavio sam otvoren prozor vetar je bio u tom fazonu uneo mi je pustinju u apartman
ništra strašno
samo treba sada sve lepo počistiti i izglancati.
Dobro je.
Ajmo na posao.
