Krenem ja na posao
kao i mnogo puta pre toga
sređen uredan pedantan
upadljivo normalan
naspavan koncentrisan
zaključam vrata od stana
odem do lifta
pritisnem dugme
čekam
i čujem…
CECA
dobro, možda neko u svom apartmanu sluša originalnu muziku
koju je Ceca maznula dodala svoj tekst i tako to sada meni deluje kao
ma bre čujem CECU, čoveče
lift je stigao
jebeš lift
jesam li poludeo?
jel to ta… nostalgija?
to kad u tišini čuješ Cecu i zvuke rodnog kraja pa se onda otkačiš do jaja?
ili sam počeo da gubim pamet?
ko bre to može ovde da sluša Cecu 5000 kilometara daleko od Beograda i Žitorađe
u 5.15 sati sabajle?
prošetam lepo do susednog krila zgrade
jeste bre
nisam lud
ЦЕЦА, б’ате
Sećaš li se lepi grome moj
nekada je tlo pod nama pucalo
srce je u srcu kucalo
ma reci ‘de je zapelo?
Došli neki Srbi ni pet ni šest nego na moj sprat.
Možda i nisu došli – možda su oduvek bili tu?
Lepo.
Taman treba da mi stigne neka rakija za dva dana
pa ću da pokucam na ova vrata
sa pozdravom iz domovine u rukama u obliku flaše sa tekućinom
što hrabrost podstiče i osećaj pripadnosti naciji konsoliduje
da vidim ja koja je zajebancija tu iza ovih vrata u pitanju.
Možda mogu i odmah da upadnem da se pozovem na kafu?
pogledao sam na sat
idem ja na šljaku ipak
neće mi komšiluk nigde pobeći dok stigne rakija
a i nije kulturno.
Čudno je to
svuda nas Srba ima neverovatno
mislim da će i američki kosmonauti da se zblanu jednom
kada slete na Mars
uopšte se ne bih iznenadio da ih isprepada neki lik kada izađu iz svemirskog broda
ДОБРО, ЗЕМЉАЦИ, МОЖЕ ТО ТИШЕ МАЛО, ЈЕБЕМ МУ СВЕ ДА МУ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ ЈА БАШ?
САД СТЕ ВИ ОДЛУЧИЛИ ДА ИСТРАЖУЈЕТЕ ОВДЕ И НИКО НЕ СМЕ ДА СПАВА, ЈЕЛ ТО?
‘СЕ НОСИТЕ БРЕ У КУРАЦ ОДАКЛЕ СТЕ И ДОШЛИ!
