Što sam pis’o – pis’o sam
sad idem malo u Nemačku i Šri Lanku
da radim svoj pos’o što me ‘lebom hrani.
U Nemačkoj hladno brrrrrrrrrrr
u Šri Lanci toplo eeeeeeee
opet će telo da mi bude zbunjeno kao dva ludaka u buretu
kao da čujem ćelije svog organizma kako vrište
- Aman, odluči se više gde smo i šta smo, pička mu materina!
dok pogubljen među godišnjim dobima i vremenskim zonama
pokušavam da utvrdim da li je dan ili noć.
Ma kako da se to ponekad čini jednostavnim za utvrditi da li je dan ili noć
zna to pitanje često da postane višedimenzionalno kompleksna matematička kalkulacija.
Ne znam kako ćelijama da objasnim
da sam se već odlučio gde sam i šta sam:
u pokretu.
Opet je sve to jebeno pitanje novca
voleo bih da mogu kao što je poželeo onaj lik iz Remarkovog romana Nebo nema miljenike
da pratim proleće po svetu u društvu voljene žene
to je izvrsna ideja.
Jebi ga put do života u večnom proleću
ipak vodi preko vrućina i snegova.
