Čitaoci ovog bloga najverovatnije znaju da ne volim nacionalizam i nacije jebe mi se malo za tu priču – odnosno basnu dok svako ko se odmah izjasni kao nacionalista bez da je uopšte pitan ima svaku šansu da mi se totalno ne dopadne. Možda i nisam u pravu, ali to je moje mišljenje i moja emocija: svako ima pravo da bira šta mu se sviđa i šta ne sviđa – pa eto i ja – ne sviđaju mi se ta sranja sakrivanja iza nekog virtuelnog kolektiva. Svi smo mi ljudi sa imenom i prezimenom – izvoli – kaži, uradi, napravi, izvedi… zajebi to MI: ko mnogo fura MI definitivno ima problem sa JA pogotovo kada ljudi primitivno u 21. veku furaju poimanje nacije iz 18. veka a nisu istoričari po profesiji.
Bilo kako bilo, Emira Kusturicu – mnogo volim. Volim njegove filmove pre svega. Sviđaju mi se njegove ideje Drvengrad i Andrićgrad – Kamengrad. Pročitao sam i njegovu knjigu – odlična je. Svaka bre Emiru Kusturici čast globalno generalno. Ne jebe čovek živu silu. Pola holivudskih faca kafeniše sa njim – može čovek sutra da ode iz Srbije i nikada više da se ne vrati opet da provede kvalitetno ostatak života, a eto ga tu
radi – šta radi, misli – kako misli, priča – šta misli.
Šta god da ovaj čovek uzme da radi – on to i završi.
I upravo me ovaj moj odnos prema Emiru Kusturici podseća na to koliko sam uspeo u naumu da na mene ne utiču mišljenja i stavovi drugih ljudi, već da sam formiram svoje stavove bez upražnjavanja copy-paste metode
i krčim svoj put gledajući svoja posla.
Mislim da je to ključna poenta:
poštujem jednog bez sumnje velikog čoveka sa čijim se mnogim stavovima totalno ne slažem.
Niti dozvoljavam gospodinu Kusturici da utiče na moje mišljenje – imam svoj mozak da razmišljam,
niti manje volim čika Emira zato što misli kako misli svojom glavom
a potpuno drugačije od moje malenkosti.
Nije sve ni u mišljenjima i stavovima, ne valja to ljudima što uglavnom druge osobe ocenjuju da li su vredne poštovanja ili nisu u odnosu na stepen kompatibilnosti stavova:
ako misli kao ja – super je,
ako ne misli kao ja – nije super.
Mnogo je prost ovaj mehanizam: to mora da je neka greška u softveru koji psihom nazivamo.
Ima ljudi što deklarativno imaju identične stavove mojim stavovima, pa im orah iz ruke ne bih uzeo,
niti mislim da su vredni i elementarnog poštovanja.
Šta će mi ubica, lopov ili lažov koji na primer deli moj pogled na naciju i politiku?
Kakve veze ja imam sa siledžijom koji voli tip žene na koji se i ja palim?
Mnogostruko su mi bliži iskreni komunista, pošteni nacionalista, zatucani seljak
ma koliko da se mi ne razumemo.
Jedan ruski svetac je lepo rekao…
- Iskreni komunista je bliži Hristu od sveštenika koji krade.
