Organizovao sam ručak za drugare – između ostalih navratili su i prijatelj mi iz Bosne i moja nova komšinica iz domovine.
Bosancu je oko odmah zasijalo kada je ugledao Komšinicu moju lepu nisam to mogao da ne primetim.
Kasnije me je pogledom pitao…
- (Jel se ne ljutiš da je startujem ja malo, bolan?)
- (Nemam ništa protiv – samo napred, brate moj.)
- (Hvala ti!)
- (Nema na čemu.)
I svakakve priče je pričao Bosanac moj dobri, Komšinica ga je slušala što je najgore ja sam podržavao njegovu priču ističući u prvi plan kako je Bosanac jedan suptilan, uspešan, hrabar, strastven ali, istovremeno i nežan muškarac
prepun poštovanja prema ženi kao takvoj.
Komšinica je saslušala sve te priče međutim reagovala je intenzivnom nezainteresovanošću.
- To ti je odmah pet minuta od te stanice… možemo da odemo zajedno, da ti pokažem, ja sam slobodan baš…
Nije puštao Bosanac kao terijer.
- Jaoj, hvala ti, ali mene su sada baš pritisli… mnogo moram da čitam i…
- Ma to ti je sve lagano!
- Lagano je tebi kada si sve to prošao.
Ostala je hladna Komšinica neosvojiva tvrđava.
Obigravao je Bosanac i dalje oko Komšinice što bi Šojić rekao kao papadać ne obustavljajući rafalnu paljbu
niti jednog jebenog trenutka,
a onda je Komšinica odlučila da ode.
- Bilo je divno.
Konstatovala je.
- Moraš da ideš?
Upitao je Bosanac nervozno.
- Izvini, moram… BAŠ MI JE DRAGO ŠTO SAM TE UPOZNALA!
Ustao sam iz fotelje da ispratim Komšinicu.
- Idem do prodavnice, jel ti treba nešto?
Pitala me je na vratima.
- Ne, hvala ti, ljubavi.
- Šta ćeš posle da radiš?
- Nemam pojma, blejim gajbi danas.
- Jel mogu da te zvrcnem, pa da svratim na kafu, ako si free?
- Kad god hoćeš.
- Dođi da te ljubim.
Vratio sam se u sobu.
- AAAAAAAaaaaaaaaaaa… koja si ti… kako da se izrazim sada?
Urlao je Bosanac.
- Koja sam ja… šta?
Zbunio sam se.
- Dvoumim se između SISA, KITA i PEDERČINA.
- Čemu te teške kvalifikacije, bratac?
- Šta god da pitam ovu malu, ona prvo pogleda u tebe KAO U BOGA, pa mi onda odgovara!
- Pa… što sam ja zbog toga SISA i PEDERČINA… i KITA?
- Burgijam ovde sat ipo vremena i NIŠTA!
- Ja sam ti pomogao koliko sam mogao, nemoj tako… nisam ja kriv što…
- Jede te pogledom! „Jel ti treba nešto iz prodavnice?“ „Šta ćeš da radiš posle?“ BITANGO!
- Nisam ja bitanga, nego si ti ljubomoran.
- A provaliću ja jednom koje priče im ti tu serviraš, pa…
- U tome i jeste poenta: NEMA PRIČE. Ja samo… ćaskam, nisam pretenciozan. Ti forsiraš napad kao TENK, neprestano atakuješ, jebote. Mnogim ženama se ne dopada taj pristup.
- Misliš da je tu… problem?
Uozbiljio se prijatelj moj dobri.
- Matori, ovolika KURČINA ti viri iz očiju. Iza svake tvoje rečenice stoji poruka AJDE ODMAH DA TE VODIM KUĆI DA TE JEBEM. Diskretan si k’o bilbord. Ne može tako sa finim devojkama, ludače!
- Kako može, jebi ga?
- Može tako što ćeš OPUŠTENIJE da ćaskaš sa devojkama… možda se pojebete u liftu deset minuta kasnije, možda stupite u vezu, možda u kres kombinaciju, možda postanete dobri prijatelji, možda i bude dobrog sexa, ali
tek za šest meseci, a možda se nikada više nećete ni videti. Drži sve opcije otvorenim i… opusti se malo.
- Misliš da sam preterao?
- Kao da sam gledao Staljingradsku bitku uživo, jebeš’i sve!
