je’ši mater…

 

Nemam pojma šta da kažem povodom situacije u Srbiji

gledam novog predsednika kako plače

pa se nešto mislim

da je Svetislav Basara za sve totalno u pravu.

I što više čitam i slušam Basaru

sve više kapiram

da sam ja književnik i da se pojavljujem na televizijama

ja bih pljunuto isto tako pis’o i prič’o

je’ši mater…

razlika je samo što sam ja još relativno mlad

pa suštinski mogu da unosim promene u svoj život

štiteći ga od negativnih uticaja

iskoristio sam svoje demokratsko pravo da pobegnem od svega toga.

Jedan mislilac reče

Vojvodina je moja koža, Srbija je samo moja košulja.

Mnogo volEm Vojvodinu

mada je ne mogu nazvati svojom kožom

postoje drugi neki predeli i pojave koje bih možda i mogao nazvati svojom kožom

ali Srbija svakako ostaje moja košulja…

nešto

Došao je i taj dan

znao sam da je to neminovno

pogledao sam se u ogledalo

DA, TI SI TAJ DEČKO.

ohrabrivao sam se metodom autosugestije

TI SI HRABAR, PAMETAN I UPADLJIVO ŠARMANTAN.

TI NE DOZVOLJAVAŠ DA TVOJOM GLAVOM UPRAVLJAJU PREDRASUDE.

TI SAM DONOSIŠ… SVOJE ZAKLJUČKE.

Obuo sam patike i krenuo…

u obližnji indijski restoran.

Probao sam tolike kuhinje jebem mu mater moram da vidim šta jedu ti Indusi.

I uđem ja u restoran…

svi su blenuli u mene gosti i osoblje širom otvorenih očiju upalili duga svetla

verovatno da sam prvi belac koji je ikada ušao tu

ako izuzmemo inspekciju koja reguliše izdavanje dozvola za rad.

I odem ja prvo do WCa da operem ruke

pa zaseo za astal

a Indusi i dalje blenu u mene

misle da sam došao da ih zajebavam nešto.

Konačno mi je prišao konobar pa smo se sporazumeli

poručio sam svašta nešto.

Analizirao sam restoran

sve je bilo čisto

klonja kulturica

kuvari sa onim mrežicama na glavama

svako malo peru ruke

sve po PSu bre

ko bi rek’o?

I stigla je klopa… vegetarijanska.

Uopšte nije bilo loše kako sam se spremao da će biti

naprotiv

kad bih jeo isključivo indijsku hranu verujem da bih živeo tačno 117 godina

i da bih umro u toku sexa sa ljubavnicom.

Izeo sam supicu i neke pečurke i papriku i lukac i krompir sa začinima i lepinjice one nji’ove

cirkao sam sok od limuna

znaš što lepo

nisam u početku znao kako se rukuje indijskom hranom

dosta toga se u usta unosi direktiva rukama što mi se i sviđa

zato je i postojala kutija sa maramicama na stolu

pa sam malo zijao po drugim stolovima

gled’o ih šta rade

i krao fore.

Mi Srbi smo kao pametni i čisti a cepamo po svinjetini i prasetini

ima nas sedam miliona i smanjujemo se

a Indusi su kao glupi i prljavi a cepaju po povrću obmotanom začinima i voću

i ima ih više od milijardu i dvesta miliona.

Još su svi Indusi vitki pička im materina a mogu da rade 150 sati dnevno neskidajući kez sa lica…

ima tu nešto.

znam fore

Bliži mi se godišnji odmor

dolazim u Srbiju

malo ću da obiđem Beograd i Novi Sad

danju ću da ćaskam sa porodicom i prijateljima i obavljam neke ozbiljne stvari

a noću ću da se šunjam po gradu ločem alkohol i glupiram.

Možda će da bude vremena i za blejanje po šumadijskim livadama.

Rezervisao sam i avionske karte

imao sam izbor

ili da letim JATom

ili da čekićam na frankfurtskom aerodromu nekoliko sati.

Odlučio sam se naravno za čekićanje na frankfurtskom aerodromu

zajebi

naslušao sam se i nagledao raznih horora vezanih za JAT

ako već mogu da biram ne bih ja sa njima gore do visina

iz blagajne im ukradoše pola miliona evra

postavlja se tu pitanje jebi ga ako ti ne možeš jednu blagajnu da organizuješ da funkcioniše

kako li ćeš tek uspeti da organizuješ jedan avion da bezbedno poleti leti i sleti?

Bolje je meni da se prošvrćkam po frankfurtskom aerodromu

da jedem popijem fuka proćaskam sa nekim blejim na Netu

možda se častim i masažom?

ušteda nekoliko sati godišnjeg odmora i nije ključni prioritet u mom životu

pa da sednem u avion koji ispunjava uslov da je mlađi od mene

neke normalne aviokompanije čiji zaposleni ne reže ne sikću ne brekću

već se služe nekim konvencionalnim jezikom

a ne nemuštim jezikom kao zaposleni JATa.

I lepo će mi biti u Srbiji zašto da ne?

turista poput mene svašta nešto ima da vidi po Beogradu i Novom Sadu

ipak sam ja Beograđanin po rođenju i Novosađanin po opredeljenju

znam fore

cela poenta je da lovim osmehe pameti i zezanja

a izbegavam frustracije nervoze i prazne priče tkz. palamudije.

Malo ću da zujim po Dorćolu Slaviji Bulevaru

Čuburi Dušanovcu Autokomandi

skoknuću i do Senjaka Banovog brda Košutnjaka i Ade

želim da probam novi most

postoje tu neke kafane koje obavezno moram da obiđem

raznoraznih lokacija ima po Novom Beogradu i Zemunu što su mi srcu drage

još ako mi se desi JAO ako mi se desi…

kiša

sreći neće biti kraja

i to onaj pljusak da ceo budem gola voda posle dva minuta

a ja da nastavim da hodam

dok kiša ne prestane

ili dok me ne zaustavi policija

zatim idem do Novog Sada

Petrovaradin Laze Telečkog Ribarsko ostrvo Giardino

milina.

I onda se vraćam kući dosta je bilo

moram da radim da zaradim neku paru

i za ostale delove godišnjeg odmora.

ceo svet je lud

Nemam pojma što

ali Arapi me gotive neviđeno

kad god se zadesi Arapin u mojoj blizini

start je prosto neizbežan

kako si? odakle si? šta ima? kako ti se sviđa ovde? jel ti nedostaje Evropa?

i mislim da je to simpatisanje obostrano

dadoše mi Arapi da napravim dom u zemlji njihovoj

to je vredno poštovanja.

Još ako počnem da naglabam na arapskom sa Arapinom

oduševljenju kraja nema

volimo se vrlo

samo decu što nemamo…

i upoznao sam arapsku kulturu poprilično

ali uvek se tu pojavi neki podatak koji me iznenadi zbuni zaprepanji

i doprinese tezi koju upravo razrađujem

a koja kazuje da je

ceo svet lud.

Prošao mi je probni period u kompaniji

što znači da sada mogu laganica da putujem što se ono kaže za svoj groš

turistički

gde god hoću

ne samo tokom godišnjeg odmora

već i tokom slobodnih dana.

I krenem ja tu da kujem planove razne

gde bi’ šta bi’ kako bi’

London New York Tokio

sve je to OK

ali odlučio sam da ispunim i jednu davnašnju želju svoju

da posetim Jerusalim i hrišćanska sveta mesta u Izraelu

to bih možda valjalo i prvo da uradim sinulo mi

da opremim dušu svoju izvorima pozitivne energije

zamisli ti to da posetim dodirnem osetim mesto na kom je Hrist rođen

ili mesto na kom je Hrist razapet

ili mesta po kojima je Hrist hodao i propovedao

neprocenjivo

sva sreća pa sam svoje planove podelio na vreme sa jednim Arapinom.

-     OK je to da posetiš Izrael, samo ostavi nekoliko slobodnih dana iza Izraela…

-     Što?

-     Da odeš u Srbiju.

-     Šta ću u Srbiji?

-     Kako što? Pa da izvadiš novi pasoš.

-     Šta će mi novi pasoš, kad mi ovaj postojeći važi do 2019. godine?

-     Ako ti Izraelci lupe pečat u pasoš, nećeš sa tim pasošem moći da dođeš ovde.

-     Zajebavaš me?

-     Ne. Svaki pasoš sa izraelskim pečatom je nevažeći pasoš, bez obzira na sve.

-     Čekaj… meni Jevrejin samo lupi pečat u pasoš i ja ne mogu da uđem u…

-     Tako je.

-     A šta ako na granici pokažem legitimaciju, a ne pasoš?

-     To ti je još gore. Pre ili kasnije će neko da uoči taj izraelski pečat u pasošu, a onda si u duplom problemu.

-     Ali, ne razumem… što vama Arapima smetam ja samo što hoću da posetim Jerusalim?

-     Ne smetaš nam ti, smeta nam tvoj pasoš sa izraelskim pečatom.

-     I šta sada? Ako posle posete Jerusalimu izvadim novi pasoš, nema problema?

-     Nikakvih.

-     Pa… dobro… zašto to tako mora?

-     Za nas Izrael NE POSTOJI. Izrael je NIŠTA. Ako ti u pasošu imaš dokaz da si bio u NIGDE, to je problem, pošto mi ovde ne primamo ljude NIOTKUDA. Razumem ja tebe, hrišćanin si i hoćeš da posetiš sveta mesta, razumi i ti nas… samo dodaj nekoliko slobodnih dana posle Jerusalima, izvadi novi pasoš i nema problema. Dobrodošao kući!

-     ЈЕБЕШ МИ МАТЕР, АКО СТЕ ВИ НОРМАЛНИ.

-     Šta si to rekao? Nešto na srpskom?

-     Da…

bez posrednika, molim

Svakako da se ne bih osećao lagodno kada bih saznao

da Ahmadinedžad ima nuklearnu bombu

još manje mi se dopada ideja da Izrael i Sjedinjene Američke Države napadnu Iran

jebeš politiku

ali što su me Iranci kao ljudi

iznenadili impresionirali opčinili

neopisivo.

Zadivljen sam Irancima!

Porodični ljudi jednostavni smireni ljubazni kulturni zahvalni spontani pošteni strpljivi

hteo sam da ostanem u Iranu jebeš’i sve.

Još se ja pre Irana pripremao za pakao od posla

pitaju me kolege koji mi je kurac što sam stegnut

idemo u Iran ne idemo u Pakistan ili Indiju

da se ošašavimo od posla i stresa.

Nepoverenje i opreznost su ubrzo ustupili mesto opuštenosti i oduševljenju.

Odmah sam uočio da Iran kao država i nije baš totalno organizovan

ali svaka priča ispada na dobro

jer su ljudi gotivci

umesto da organizujem i tešim ja njih

što mi je posao i za šta sam plaćen

organizovali su i tešili oni mene

čekaj polako nije šećer u vodu sve ćemo jednostavno je ajde da pitamo

sledećeg trenutka je sve bilo rešeno

što reče ona poslovica uz dobru volju i u pustinji večera

mogli smo svi zajedno kolektivno da se prepustimo uživanju

neviđena laganica prijatna atmosfera

a toliko toga sam naučio od Iranaca.

Čitam neka međusobna napušavanja Srba po Internetu

pa jedni optužuju druge

da ovi hoće od Srbije da naprave Iran u Evropi

preambiciozan je to cilj realno

temeljno bi mi Srbi morali da se promenimo da bi zaličili na Irance

mnogo nedostaje osmeha solidarnosti poštovanja smirenja dobre volje

za tu priču.

Sve u svemu

nikada neću sebi dozvoliti tu imbecilnost da dopustim televizoru ili Internetu

da donosi zaključke

u moje ime umesto mene

Bog mi je ponudio uši, oči, mozak, noge i ruke

a đavo izgleda samo posrednika.

Мама, Тата, Хвала i WELCOME HOME

Dobri moji roditelji komunisti

od malih nogu su me učili budi pošten budi vredan ne laktaj se

ne budi bezobrazan ne gazi preko leševa dobro se dobrim vraća

sve će to narod pozlatiti najbitnije je da ti lepo spavaš noću.

I dan-danas se pitam kako je moguće da ljudi članovi Saveza Komunista Jugoslavije

vaspitaju svoju decu na ovako turbo hrišćanski način.

Neki ruski monah reče…

iskreni komunista je bliži Hristu od sveštenika koji krade.

Možda je tu tajna… a možda i nije… ne znam.

Znam samo da su me roditelji snadbevanjem ovakvim vaspitavanjem

žestoko osakatili što se tiče sticanja veština potrebnih za preživljavanje u Srbiji

tumarao sam kroz život upadljivo glup za pravljenje kombinacija.

Tolike godine sam radio u Srbiji i sve što mogu reći jeste da je fukara uvek profitirala.

Pobeđivao je onaj sa jakom vezom istančanim talentom za ljigavštinu i

smislom za lopovluk.

Poštenim i vrednim ljudima u Srbiji tovari se ekstra posao dok im grbača ne pukne

a kao poklon mogu dobiti jedino podsmeh iza leđa.

Neće u Srbiji ništa profitirati pošteni policajac koji se zaleće na metak

zbog tuđeg života ili tuđe imovine, ne.

Taj čovek može da računa samo na zahvalnicu ako preživi

sliku sa Dačićem pored bolničkog kreveta

i 20.000 dinara nagrade

dok će ga kafana nazvati čistom budaletinom

sevnuće tu i desetominutna reportaža u Beogradskoj hronici u ponedeljak

članak u Večernjim novostima u utorak

to je to

već u petak nikog neće zanimati da li ovaj heroj može sam da ustane iz kreveta

da li je u stanju da podigne ruku i nogu

da piša i sere bez pomoći.

Srpsko društvo potencira neke druge vrednosti

za prijatelje sve

za neprijatelje ništa

za strance po zakonu

uvek će profitirati onaj koji je burazerski ubo tender sa MUPom…

takav će da se osere od pare po sistemu

tri pišem dva pamtim tri ti guram dva ti vadim

čik pogodi šta ti radim.

Srbija me što se ekonomije tiče podseća na nekog pijanca koji se nagutao LSDa

odmah pošto je večerao bunike

pa prodaje šećeranu za 1 evro, a plaća izradu web stranice 30.000 evra

mnogo bre tupav narod

urlikneš tu dve tri rodoljubavne parole

kao kurčevit si

nahvataš dvojicu trojicu Albanaca ovi ljudi pojma nemaju što su uhapšeni

obećaš da ćeš da preispitaš privatizacije i pohapsiš lopove

naravno da si za ulazak u Evropsku Uniju

kao i za saradnju sa Rusijom, Kinom, Brazilom, Indijom

i Japanom i članicama Pokreta nesvrstanih

ekonomski plan ti je da uvećaš izvoz i povećaš penzije

lider u regionu

i eto te

više od pola miliona ljudi glasa za tebe!

I kada se na kraju mandata jasno pokaže da ništa od obećanog nisi ispunio

šta se dogodi?

Spremi se za iznenađenje, jer će za tebe glasati više od milion ljudi.

Serem ti se ja u takav narod.

Bilo kako bilo nisam mogao protiv ideala koje su mi roditelji usađivali od detinjstva

sklapao sam kompromise tu i tamo

ali sve što sam suštinski mogao da uradim jeste da psujem roditelje što me napraviše ovakvog

a onda sam emigrirao i čudo se dogodilo…

sve te osobine moje ličnosti koje su roditelji posadili i zalivali

prepoznate su i nagrađene.

Evo, upravo sam pročitao mejl od menadžerke

neverovatno je da se neko od samog početka snašao ovako dobro kao ti

želim da znaš da sam u tvoj personalni dosije već ubacila sve izveštaje i pisma koje sam dobila

a u kojima se opisuje koliko si vredan, pošten, precizan, marljiv i savestan

uvek ideš ekstra milju napred a takvi su potrebni ovoj kompaniji

ponosna sam što te imam u svom timu.

Molim te da se angažuješ u poljima oko kojih smo diskutovali prošli put

ne želim da te unapređenje zatekne nepripremljenim

i u novoj ulozi moraš da startuješ podjednako uspešno.

Pozdrav.

I pozovem ja svog ćaleta na mobilni… 

sjebem se tu malo nisam računao na vremensku razliku

pa sam probudio roditelje dobre

oni se mučenici

iznenadili presekli šokirali

pomislili da je neko sranje u toku

poiskakali su iz kreveta kao osigurači

MA NE, BRE…

ZOVEM VAS SAMO DA VAM KAŽEM… HVALA.

KAKO NA ČEMU HVALA?

NA SVEMU.

NE, NISAM PIJAN, SAD ĆU DA SE NAPIJEM, NIJE REČ O TOME!

REČ JE O…

HVALA VAM. AJ’ NASTAVITE DA SPAVATE… ČUJEMO SE UJUTRU.

Zamišljam samo to ludilo

pakao

da su me roditelji vaspitali tako da budem uspešan u Srbiji

da me slave likovi poput Dačića, Nikolića, Tadića, Palme ili Krkobabića

da gledam kako da se sakrijem da ne radim

a što bolje da se montiram da ukradem

naježio sam se

pička mu materina

ljudi bi me ovde u razvijenom svetu gledali kao poslednjeg dripca

kromanjonca ponosnog na svoj primitivizam.

Sigurno je da mi ne bi dozvolili ni portir da budem

eventualno bih mogao da radim u cirkusu da zabavljam homo sapiense

sigurno da je bolje ovako

i tu poruku WELCOME HOME koja se pojavljuje na displeju

svaki put kada prelazim državnu granicu

ne posmatram kao frazu.

muka

Dadoše silni neki ljudi otkaze u kompaniji u kojoj radim

mnogo se kažu radi ovde

isuviše

i ne mogu da izdrže

vraćaju se kućama u svoje zemlje.

I kapiram ja potpuno te ljude

ništa im ne zameram

da se puno radi radi se to je činjenica.

Nameće se tu samo po sebi jedno filozofskopsihološko pitanje

kako to da neki ljudi rade napreduju pa još i cvrkuću

dok drugi ljudi odustaju?

Mislim da je tu najbitniji faktor države iz koje dolaziš

jedna je stvar kada dolaziš iz Nemačke Velike Britanije Australije i Kanade

a sasvim druga stvar kada dolaziš iz Srbije.

Ne mislim ja da po tim razvijenim državama žive samo neki neradnici

naprotiv

verovatno da je samo teže podnositi stres i kriviti kičmu od posla

daleko od kuće

kada znaš da ti sama kuća svašta nešto ima ponuditi

to je stalni izazov pretnja iskušenje

verovatno bih i ja da sam državljanin Švedske ili Novog Zelanda

u nekom trenutku presekao

ma jebem vam mater svima idem kući radiću u kafiću par meseci

pa ću da vidim šta ću.

Ovako

ja dolazim iz Srbije

i čini mi se da nemam izbora

šta da radim?

Da se vratim u Srbiju i igram Tadićizma i Nikolićizma za male pare?

Da kurcu sviram po ceo dan dok mi stresovi i nervni slomovi krstare organizmom?

Ma zajebi me te priče jedva pretekoh

jeste da se ovde mnogo radi

ali dve činjenice bacaju sasvim drugačije svetlo na celu priču iz moje perspektive

prvo imam totalnu podršku kompanije svake vrste na svakom koraku

drugo kad završim posao stres prestaje mogu da razmišljam o odmoru razonodi investiranju

putovanjima knjigama filmovima muzici sexu druženju.

U Srbiji je kraj radnog vremena donosio samo zamenu jednih stresova drugim

šta sada!? juri dodatni posao

kako ću da poplaćam sve što moram da poplaćam? da li ću uspeti uopšte?

i stotinu drugih kuraca.

Zato mi verovatno i ova muka izgleda tako benigno i simpatično

bolje je mučiti jednu veliku muku za velike pare nego mučiti pet velikih muka bez para.

Da, ima puno posla ovde

i dao Bog da tako ostane na duže staze.